Draga madam Šefer,...
Galerije u Beogradu obično ne posećujem.
Teško da bih našao sliku koju bih mogao duže da gledam na zidu moje sobe.
Među Vaše slike privukla me je toplina i svetla galerije ove sive, besmislene večeri.
Hteo sam zagrejati ruke. Našao sam davno izgibljeni mir, zanos, čaroliju-nostalgiju
za detinjstvom odakle smo se otisnuli u potrazi za srećom, u lutanju bez kraja između
budnog sna i prividne jave. Uneli ste vedrinu u ova siva jutra i večeri i učinili od beznađa-nadu.
Tamo gde moje misli nađu mir tamo će moja duša biti. Hvala Vam. Bio bih veoma žalostan
ako su dve slike koje bih voleo da gledam dugo, dugo u mojoj sobi, već prodate.
To su: …sedela je za mašinom i K’o jedan vrt.
Ako su slobodne, sa Vašim dopuštanjem, ih sada rezervišem /kupujem/
S’poštovanjem, Dušan Bogdanović 11.decembar 2006.
