U haljini od svetlosti
U haljini od svetlosti
išla je tragom jednog pogleda.
Ne našavši sjaj u očima,
vratila se, da na početku tog istog puta
sastavi mozaik svoje duše.
-Ne idi, rekao je vetar
i pri svakom njegovom titraju
svetle lopte su se odvajale
i kotrljale po zemlji.
Ushićen lepotom i sjajem,
nije čuo kada je tiho rekla:
-Ne razbacuj svetlost,
neće je uvek biti.
Gordana Simić Vidakovic 2007.
