ZAPIS O PERGAMENTU

Pergamen(a)t l. materijal od životinjske kože, pripremljen po posebnom postupku, koji je u staro doba služio za pisanje, sve do pronalaska papira i drugih materijala... (Iz leksikona stranih reči i izraza).

Kao što piše u leksikonu, pergament se koristio u staro doba, a potiče iz Egipta, ime je dobio po gradu Pergamu. Največi broj pergamenata, napravljenih od ovčije, jagnjeće, magareće i koža drugih životinja čuva se u Aleksandrijskoj biblioteci. Danas, u vreme bežičnih telefona, sms poruka, interneta i još neobelodanjenih sofisticiranih tehnologija, čini se da je sasvim izgubio svoju ulogu i zauvek otišao u istoriju.

Ali, vajarka Lepa Milošević Sibinović, osmislila je ideju tek posle koje pergament ''sme'' da ode u istoriju. Kao boljevačka snaha, osetila je i razumela suštinu i običaje ovog vlaškog kraja. Ovde je odgajanje ovaca u korenu svake porodice, a štavljenje i prepariranje ovčjih koža, tradicija i iskustvo koje polako izumire. Zato je Lepa ''u minut do dvanaest'', počela da otkupljuje kože kod poslednjeg majstora i da ih deli nama, njenim kolegama sa molbom da joj uradimo po dva rada.

Tako svako ostavlja pečat svoje umetničke ličnosti na ovoj podlozi. Kad mi je Lepa u Galeriji ULUS-a ostavila dve kože (dva pergamenta) skoro sam se uplašila. Desetak dana sam ih gledala krajičkom oka, a onda sam uzela uljane boje i tanku četku i od ranog prepodneva do ponoći, skoro u dahu, uradila dve laste koje se ljube nižući bisere. Znala sam da će se ulje opustiti i proširiti po pergamentu ali, meni je to na prvom radu bilo simpatično.

Na drugom radu je plavi paun sa leptirićima.

Ovde sam upotrebila krejone, dodavala zlatni i srebrni prah i tek tada dobila beskrajno puno novih ideja.

Nezgodno je jedino što kože nemate gde da smestite u prostoru, ali, Bože moj, tolika vredna, neobična i zanimljiva dela stoje u određenim muzejima, na zidovima zgrada, u visokim kupolama crkava i manastira, u prozorima katedrala i još kojekuda. Često samo zbog toga vredi otputovati u neko mesto.

Toliko puta su mi na putovanjima pokazali neki friz u zidu, skulpturu, klupu, stenu, drvo i slično, vezano na bilo koji način za neke poznate i priznate ličnosti. Tako se Vajmar ponosi Geteom i Šilerom koji su u njemu živeli. Nemoguće je da tamo odete a da ne prošetate dužinom reke u kojoj su obadvojica zajedno plivali, da ne posetite Geteovu kuću sa osamnaest hiljada minerala, koje je on sakupljao a slali su mu iz celog sveta. I još mnogo toga je u ovom pitomom gradiću zbog čega Vajmar i jeste kongresni centar preko cele godine. U Evropi nema ni jednog mesta a da se ne čuvaju uspomene na poznate ličnosti iz njihove istorije i kulture. Znam po sebi, čovek se neobično oseća kad se nađe na nekom takvom mestu.

Nekoliko puta bila sam u Nirnbergu i uvek poručivala štrudlu sa jabukama prelivenu kremom od vanile i cimeta, tik ispred Direrove kuće u istoj onoj kafani u koju je on svraćao (pre 5 vekova) svaki dan. Taj deo i skoro ceo grad vekovima je isti jer su to kamene građevine pravljene za večnost.

Možda će baš ovo biti lepa, neobična i pažnje vredna zbirka zbog koje će se putovati u Boljevac u čijoj blizini je čudesna planina Rtanj, napušteni rudnici, Gretin park i živopisna priroda? Možda će neko uspeti da pronikne u tajnu vezu između piramidalnog oblika planine Rtanj i tajanstvenog zvuka vetra sa njene padine što neodoljivo podseća na egipatske grobnice faraona? Možda su i pergamenti neka veza sa egipatskom kulturom?

Nije lako organizovati stotinak umetnika i prikupiti tolike radove. Ali svaka ideja traži žrtvovanje. Verujem da će se Lepi, zbog njene neobične ideje koja mudro čuva tradiciju i običaje ovog kraja, Boljevčani odužiti na najbolji način.

Na Dan Sv. Petke 2009.