На крају града
где шума асфалт грли
и духови веселих Келта
невидиљиве походе терме,
у атељеу малом
пронађох -Уснуло Време!

У сплету ведрих ,живахних слика,
још увек траје детињства свет:
-девојчица чедна, веселог лика,
мирисом плени бакин цвет,
црвено сунце у изласку смелом,
певац што пева на небу белом...

И све је лако, и све је ту-
слике из бајки варљиво живе,
где све је стварно и све могуће:
Рајске птице у поносном ходу,
јагоде и лубенице на истом столу,
паун се с принцезом
лепотом надмеће,
у врту буја чудесно цвеће,
вајати медни с пчелама зује,
кроз шкољке седефне мора хује,
клупе и софе госте чекају,
ласте плутају у белом бескрају...

Мириси тајног света те опију,
па дишеш лако, сузних очију...

Ту Боба вилинским прстима
Уметност ствара,
вешто осваја Маште свет,
да опору Стварност
нашу зачара,
док храбро сањамо
- чаробни Лет!

А онда,касније,
кад све нас покрије
звездана ноћ,
смешкаш се с Тајном:
верујеш - још Наде има
да Сумњу победи
Лепоте моћ!

СНЕЖАНА ПЕТРОНИЈЕВИЋ

Октобар 2 013,Бањица,
после посете сликаркином атељеу