Slobodanka Rakić Šefer

Tekstovi i pesme

U haljini od svetlosti

Slobodanki Rakić Šefer U haljini od svetlosti išla je tragom jednog pogleda.
Ne našavši sjaj u očima, vratila se, da na početku tog istog puta sastavi mozaik svoje duše.
-Ne idi, rekao je vetar i pri svakom njegovom titraju svetle lopte su se odvajale i kotrljale po zemlji.
Ushićen lepotom i sjajem, nije čuo kada je tiho rekla: -Ne razbacuj svetlost, neće je uvek biti.
 
Gordana Simić Vidaković 2007.

Impresija pred slikama

Impresija pred slikama
Slobodanke Rakić Šefer

Sipi svetlost iz dubine
pretače se u belinu.
Kroz čipkasto tkanje neba
noćas, naša mladost minu.

Na kapiji postojanja
poput majke neka žena,
A u duhu suvog cveća
slutim da je duša njena.

Beli odri bela gnezda,
u kojima ptica nema,
a u škrinji-bela tajna:
venčanicu moma sprema.

U belini belih strepnji
belo jagnje na izvoru,
nigde ovde mraka nema -
mi gledamo samo zoru.

Iz belina nežnost raste
to se srcem brzo shvaća.
Slikarka nam nežnom dušom
izgubljenu nadu vraća.

 

Rasim Ćelahmetović 1989.