Slobodanka Rakić Šefer

Crteži i akvareli

1
Babine saksije
2
Beli slez
3
Parada
4
Susret pod lozom
5
Zvezdano nebo
6
Moje komšije
7
Babina gradnica
8
Manastirske magaze u Velikoj Hoči
3
Manastirska soba u Velikoj Hoči
10
Žućko
11
Pred vratima vajata
12
Sa plaže u Srebrenom
13
Ispod streje
14
Na Avali
15
Alpski čičak
16
Ljiljani
17
Kolege ispred crkve sv. Nikole u Velikoj Hoči
18
Manastirska soba u Velikoj Hoči
19
Rascvetale trave
20
Plodovi i školjke
21
Letnji dan u Mihailovom dvorištu
22
Loza
23
U dedinom voćnjaku
24
Belo jato

 
 
Crteži i akvareli od 1972. godine naovamo: tuš i pero, lavirani tuš, olovke u bojama, akvarel boje, kombinacije sa kolažom
 

Slobodanka Rakić Šefer privodi stvari i pojave čudnim usaglašenjem u jedinstvenu metaforu izraslu iz tuša i olovke, najčešće, veštinom koja je svojstvena ritualu istinskog majstorstva. Tu propevale su cvasti bašta i mačvanskih salaša, i osenčio se drhtaj insekta i ptice sred praznine, u pejzažima vazduha i sunčevog večernjeg pokora. Njen poetski realizam tako se oglasio u prostoru, nekim snom i ekstazom, kao da smo zašli u napušteni svet obilja, između zagrljaja zemlje i neba, začuđeni zbog odsustva ljudi i životinja. Tu draž oblikovanja potpune tragike i ljubavi, korenom svakog početka, imaju samo oni što se večno vezaše za istraživački postupak u umetnosti. Iz teksta Crtež kao metafora zavičaja Krstivoje Ilić, književnik, 1977. Riznicu privremene podrške i stvaralačkih podsticaja pronalazi proučavajući klasičnu umetnost. Takva interesovanja, svojim programima i pedagoškim nazorima profesora, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu očito omogućuje - s obzirom na pojavu, u godinama posle 1970, čitave plejade najmlađih slikara, tz. neoromantičara. Kada je reč o samostalnim pokušajima talentovanih slikara, onda su tu odmah i vredni rezultati. Tako Slobodanka tematski i motivski gradi svoj svet najpre na mitu, sa tendencijom jedne univerzalne simbolike „rajskog vrta“, ili pak „susreta na bunaru“ kao u Tagorinoj poeziji. Međutim, posle kraćeg „intermeca“ korišćenja, u kolažiranim crtežima, novinske hartije kao fona (jer i to je boja) i računanja sa ritmom debelih i tankih na novinskoj hartiji odštampanih slova, recimo sa nonparelom i petitom, otpočinje da izvire ponornica autorove stvaralačke ličnosti. Iz teksta Crteži kao slike Aleksandar Bogojević, likovni kritičar, 1977.